Слике другог света у наративима о вештицама
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.167.12Кључне речи:
хронотоп, вештица, места прелаза, доњи (други) свет, граничност, демонски хронотоп, жанр, сабатАпстракт
Предмет рада је хронотоп у наративима о вештицама, понајпре у народним предањима, бајкама и одабраним примерима уметничке прозе. Полази се од граничне природе вештице, која може боравити и у овостраном и у оностраном свету, што је од кључног значаја за обликовање хронотопа. Следствено томе, истакнути су сви хронотопи „прелаза“ карактеристични за наративе о вештицама. Такође се указује на двосмерност утицаја, јер гранични положај вештице утиче на хронотоп, али и хронотопске карактеристике обликују свет у каквом је вештица могућа.
Методолошки приступ одређен је најпре економичношћу, и наметнуо је селективност у избору детаља из обимне и разнородне грађе, па и извесну дозу апстраховања. Овакав методолошки приступ налаже да се, на донекле схематизован начин, конструише представа о вештици која би имала универзални карактер, а не само локалан. Отуда се у раду успостављају на први поглед необичне паралеле између просторно и временски удаљених култура, јер се на тај начин релативно једноставно могу успоставити типолошке и друге паралеле и сличности у представама вештице.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


