Рат, траума и хибридни идентитети у романима Владимира Табашевића, Лане Басташић и Дарка Цвијетића
DOI:
https://doi.org/10.18485/kis.2024.56.182.6Parole chiave:
Тихо тече Мисисипи, Ухвати зеца, Што на поду спаваш, рат, ратно искуство, траума, грађански рат у Југославији, идентитет, наративне перспективе, језик, постмеморијаAbstract
У раду се разматра и анализира књижевно моделовање рата, односно ратног искуства и трауме на примерима романа Тихо тече Мисисипи Владимира Табашевића (2015), Ухвати зеца Лане Басташић (2018) и Што на поду спаваш Дарка Цвијетића (2020). У сва три романа различите приповедне перспективе (дечја, напоредна перспектива прошлост-садашњост, и мултифокализација) утичу на доживљај и литерарне представе грађанског рата у Југославији, као и на психолошке последице тог искуства у виду различитих траума. Питање хибридног идентитета двоструко је мотивисано: како језичком, националном, етичком и емотивном располућеношћу јунака ових романа, тако и пореклом самих аутора и ауторке о којима је реч. Након уводног поглавља и методолошке поставке рада, као и теоријске експликације појмова трауме, идентитета, сећања и постмеморије, анализирамо ове аспекте на примерима из романа.
Dowloads
Pubblicato
Fascicolo
Sezione
Licenza
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


