Postcritique, Interpretations and Echoes

Abstract

За који месец навршиће се десет година откако је америчка професорка британског порекла Рита Фелски објавила Границе критике (2015), студију која је својевремено изазвала бурне реакције читалаца. С ове просторне и временске удаљености, учинило нам се да је прави тренутак да се преиспита шта је посткритика, схваћена као критичко усмерење, али и методолошки коректив жалосног стања у ком се студије књижевности налазе већ више деценија, донела проучаваоцима, студентима и професорима књижевности. Је ли посткритички моменат био само тренутна реакција на ову кризу или је у питању дубље и далекосежније преиспитивање наше дисциплине? Како заправо изгледа посткритичко читање текста и по чему се разликује у односу на традиционалну критику? Најзад, јесу ли питања која Рита Фелски поставља у вези с предавањем и тумачењем књижевности данас релевантна и изван америчких оквира, у срединама са знатно друкчијом традицијом проучавања књижевности, каква је наша?