Да је само воде: симболизам воде у Пустој Земљи

Autori

  • Danica Igrutinović Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум

DOI:

https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.176.11

Parole chiave:

Пуста земља, Т. С. Елиот, модернизам, мит/религија/филозофија, сексуалност/род, katabasis/nekyia

Abstract

У раду се предлаже тумачење једне од кључних поема модернизма, Пуста земља Т. С. Елиота, у светлу идеја које су не само опстајале кроз модернизам него су га и стварале. Полазиште интерпретације чини митологија воде као темељно но ипак непостојано и промењиво Друго, присутно на основном нивоу света коме даје животну снагу, истовремено остајући под утицајем горње и надређене, контролишуће и цивилизаторске, силе.
Модернистичка митологија воде има као основу древни наратив katabasis/nekyia, ноћно путовање кроз воду до Ада и назад. Ово путовање почиње прогонством из рационалног, цивилизованог, стабилног света, и наставља се кроз силазак у ирационалне, флуидне дубине подсвести и prima materiae. У подводном паклу / аду, јунак се суочава са воденим чудовиштем које по правилу чува благо и убија јунака, ипак допуштајући његово васкрсење, након чега јунак односи благо и враћа се на површину.

Pubblicato

2022-12-25

Fascicolo

Sezione

Контексти

Come citare

Да је само воде: симболизам воде у Пустој Земљи. (2022). Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 54(176), 225–246. https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.176.11