Поетика и филозофија релације
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.173.12Кључне речи:
Едуар Глисан, Поетика Релације, Филозофија Релације, дигенеза, креолизација, Хаос-СветАпстракт
Едуар Глисан један је од најзначајнијих постколонијалних франкофоних карипских писаца. Иако јe у време најжешће борбе за деколонизацију, педесетих и шездесетих година 20. века под снажним утицајем покрета „црнаштва“ (négritude), Глисан се веома брзо окреће потрази за „нетоталитарним“ идентитетима и изградњи сопствене поетике, засноване на креолизацији – динамичном процесу у коме се културе међусобно сусрећу, сударају и преображавају, опирући се на тај начин окамењености Бића, апсолутним суштинама, национализму, али и западњачком универзализму. У склопу Поетике релације (Poétique de la Relation, 1990), у којој се у великој мери инспирише идејом и појмом идентитета-ризома Жила Делеза и Феликса Гатарија, Глисан дефинише низ значајних појмова као што су креолизација, дигенеза, прозирност и непрозирност, Хаос-Свет, Сав-Свет, мондијалност. У овом раду изложена су и објашњена основна Глисанова схватања везана за актуелни развој и међусобни однос култура у људском друштву.
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


